Foto: Nova.rs/Privatni arhiv
Milivoje Pantić Panta (68) iz Prokuplja ruši sve predrasude o penzionerima u Srbiji. Sa pedeset pet godina odlučio je da završi Mašinski fakultet i u tome je uspio, a u šezdeset osmoj godini i dalje dubi na glavi i pravi lotoso pozu u jogi. Od svoje kuće napravio je biblioteku sa hiljadama naslova, a za Nova.rs kaže da je sretan što je spojio zadovoljstvo i posao, pošto je čitav radni vijek proveo radeći sa knjigama.
Milivoje kaže da voli knjige otkad zna za sebe i da nikad nije kasno da se čovjek obrazuje.
„Čovjek se obrazuje dok čita knjige. Ni sam ne znam koliko imam korica, sigurno nekih 4.000-5.000 komada. A ako ćete da me pitate koja mi je omiljena, nemojte jer nemam omiljenu knjigu. Svaka je omiljena na svoj način. Radio sam dugo u prokupačkoj biblioteci, pa su mi na raspolaganju bile sve knjige“, kaže Milivoje, dodajući:
„Kant u svojoj biblioteci nije imao nijednu knjigu, a Eko je uzeo stan u Milanu i ispunio ga knjigama. Dakle, to je bibliofilija. A imao sam sreće da mi je biblioteka i hobi i profesija. To je ustvari i Borhesova ideja da je biblioteka jedna od formi sreće i da je ta lična biblioteka ne samo vrt nego i lavirint koji je paradigma univerzuma“.
Ovaj nasmijani i energični Prokupčanin ističe da mu energije nikada ne manjka zato što već četiri decenije vježba bar dvadeset minuta dnevno. Voli jogu jer ga ona opušta i čini odmornim i smirenim, iako njegovo praktikovanje joge nema uporište u istočnjačkoj religiji.
Milivoje živi sam, ali se ne osjeća usamljeno zato što često igra šah sa svojim prijateljima. Za Nova.rs kaže da je najbolji šahista u regionu.
„Volim šah, knjige i jogu. Eto, to su tri stvari bez koje ne može i ne sme da mi prođe dan“.
U Nišu je studirao mašinstvo. Sa 23 godine odlučio je da napusti studije, ali se posle trideset dvije godine vratio na fakultet i stekao diplomu inženjera.
„Završio sam fakultet zato što mi je trebala diploma visokoobrazovne ustanove zbog mog posla u biblioteci. Inače, upisao sam fakultet na vrijeme, ali je počeo rat. Uspio sam da dam tri cijele godine. Međutim, bilo je teško zaposliti se, pa sam pronašao mjesto u prokupačkoj biblioteci. Tu sam i ostao do same penzije. Volim da kažem da sam poštovao zajednicu, pa sam završio fakultet ne da bih sebe opravdao nego da bih rekao da sam isti sa ostalima, znači u zajednici sa drugima. Poštovao sam njihove kriterijume“, kaže Milivoje Pantić na kraju razgovora za Nova.rs.
