Piše: Amir Sužanj
Ove sedmice postalo nam je konačno jasno šta je ili šta bi trebalo da bude vodeći i najprofitabilniji izvozni proizvod iz naše zemlje, i to nakon što su mediji u nekoliko evropskih država objavili vijest da je u Bosni i Hercegovini razbijen lanac prodaje lažnih diploma. Kako se navodi u tim izvještajima, specijalne bosanske snage za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala – biće da su to neki posebni pripadnici SIPE- – uhapsile su, i to u okviru međunarodne istrage, sedam osoba umiješanih u skandal sa lažnim diplomama iz Bosne i Hercegovine.
U središtu afere, koja je dobila i ime – Bosniagejt – nalazi se Internacionalni univerzitet u Goraždu, sa same obale plahovite Drine, koji je izdavao lažne diplome i prodavao ih studentima u nekoliko evropskih zemalja. Štancali su ih, kažu, u nekoj sarajevskoj štampariji – ispade da je za njih bila veća gužva nego za somune pred pekarama u ovo ramazansko vrijeme, đe insan na insanu stoji. Korištene su u nekoliko zemalja, među kojima su Italija, Švicarska, Hrvatska, Srbija, čak i Libija.
Najunosniji izvoz tog naštampanog lišća imali smo, sudeći prema brojkama, sa Italijom. Više od hiljadu italijanskih studenata skupo je platilo diplome za koje se kasnije ispostavilo da su krivotvorene. Univerzitet je samo od izvoza u Italiju, što bi rekli ekonomisti, prihodovao 26 hiljada eura. Niko nije objasnio šta su to studenti toliko plaćali, a da nisu znali da je nelegalno, ali je pojašnjeno kako je ključna ličnost čitave afere navodni rektor za međunarodne aktivnosti Univerziteta u Goraždu, neki italijanski mislilac, mozak čitave operacije, Salvatore Messina.
U čitavoj toj priči prevareni studenti dozvolili su sebi toliko drskosti da sad traže, kako kažu, provođenje pravde i nadoknadu štete kojoj su bili izloženi. To su vam, ako je vjerovati bolje upućenim, bili oni studenti koji bi trebalo da završe fakultet, a da se pritom nikad i ne pojave, što će reći da je riječ o studiranju po modelu “ključ u ruke” – ne morate uopšte biti tu niti bilo šta raditi i nadgledati, dovoljno je samo da odaberete pouzdanog izvođača radova.
Ti nezahvalni mladi ljudi ne razumiju da autentičnost diplome nema presudan uticaj na njenu cijenu. Što ne pogledaju pažljivije, pa ne kažu “hvala” što im lažne diplome izgledaju bolje nego prave i što su odštampane na prvoklasnom, ekološki prihvatljivom, biorazgradivom papiru – koliko god je takva diploma lažna, ona ne zagađuje okoliš, pa ih možeš štancati doslovno hiljadama, a da nema nikakvih štetnih posljedica. Uostalom, to se i u Evropi naročito cijeni.
I umjesto da iskoristimo tu izvoznu šansu i poguramo domaću proizvodnju na privatnim visokoškolskim ustanovama, pa da cijelu Evropu i resto del mundo preplavimo tim našim kvalitetnim proizvodom – lažnim diplomama, domaće institucije su opet birokratijom zaustavile izvoz. Poslalo specijalce, pohapsilo radnike, razjurilo mušterije, zaustavilo proizvodnju i zaplijenilo repromaterijal, a džaba ti to što će sad u toj Evropi izbiti nepovjerenje prema ovom našem izvoznom proizvodu k’o, da su ga na katedrama u Goraždu, božemeoprosti, pesticidima prskali. A nisu, dragog mi Boga, i boja na njima je neškodljiva, u skladu sa najstrožijim evropskim standardima.
Policija, kažu, sad ganja tog Salvatorea, koji se pokaz’o ko pravi amater. Nije on, bogme, ni u putu sreo pravu, dokazanu sicilijansku mafiju, a kamoli savladao tajne njenog stvaralaštva, inače ne bi tako brzo upropastio unosan biznis.
A mora čovjek, vala, biti malo i ponosan kad pročita šta o ovoj aferi pišu evropski mediji. Kad smo mi tolikim Talijanima utrpali dupljake, a da to nisu mogli ni prepoznati, to je pouzdan znak da ta njihova toliko izvikana cosa nostra nije ni do koljena ovoj našoj kozi… nostri. Njihovi kumovi su, jarane moj, mala maca prema ovim našim.
