Nina Stanarević jedina je žena knjigovezlija u BiH: Od otpada pravi i papir

Intervjui

Nina Stanarević (Foto: N1)

Banjalučanka Nina Stanarević jedini je žena knjigovezlija u BiH. Dok se mali broj ljudi danas bavi uopšte zanatima, pogotovo knjigovezačkim zanatom, i to u njegovoj izvornoj klasičnoj formi, postoje i oni koji su se odlučili pokušati osavremeniti ovaj zanat u digitalnom svijetu. Jedna od njih je i Nina.

Klasičnih knjigovezaca kod nas više i nema. To je skoro pa i izumrli zanat, prvenstveno jer su štamparije i mašine zamijenile ljude koji su to ručno radili. Knjigovesci su prije radili mnoge poslove: od uvezivanja knjiga, popravke i restauracije, pa sve do pravljenja ukrasnih kutija, fascikli i omota za knjige i male edicije.

Nina je jedina žena knjigovezilja u BiH. Knjigovestvo (kao zanat) + vezilja (žena koja veze) = knjigovezilja, objašnjava Nina za N1.

“Biti jedina u nečemu je uzbudljivo, usamljeno, izazovno, nepredvidivo… S jedne strane imam slobodu u izražavanju i stvaranju sopstvenog tržišta, bez konkurencije, a s druge je usamljeno jer nemam na koga da se oslonim, ugledam i tražim za pomoć jer sam samouka u ovom zanatu. Potrebno je mnogo edukacije ljudi koji se susretnu s mojim radom. Ljudi su zaboravili da su se nekada svi svakodnevni predmeti pravili ručno. Njihovom masovnom proizvodnjom oni postaju pristupačniji i ‘bezvrijedni’ – u smislu svi ih imaju, tu su nam i ne razmišljamo više o njima kao o predmetima koje neko pravi, već su nam svima jednostavno dostupni. Sa ručnim radom i raznim zanatima i vještinama potrebno je ponovo učiti ljude da se to i dalje može raditi uz pomoć sopstvenih ruku”, priča Nina.

Knjigovestvom se počela baviti na fakultetu. Paralelno, završila je grafički dizajn, kada i kreće njena priča kao knjigovezlije.

“Na predmetu ilustracija, dobijamo semestralni zadatak da vodimo „skečbuk“, odnosno da imamo jednu svesku u koju ćemo crtati i vježbati. Mali nasumični skečbuk koji sam imala sam veoma brzo istrošila i odlučim da napravim svoj. Taj skečbuk je bio od predmeta koje sam našla u kući – akvarel papir za knjižni blok, lepenka za korice koju sam koristila kao podlogu za crtanje, platno koje mi je ostalo od neke suknje koju sam šila i sve uvezano zubnim koncem jer sam negdje pročitala da je dosta čvrst. Bućkuriš svega i svačega! Na kraju sam zaključila da mi je mnogo interesantije da pravim skečbuke nego da ih ispunjavam i profesor mi je dopustio da se time bavim cijeli semestar. Na kraju mi je knjigovestvo i oživljavanje ručnog rada i bila tema završnog rada. I evo preko deset godina učim, istražujem, eksperimentišem sa raznim tehnikama i vrstama ručnog uveza. Tako da uz knjigovestvo kombinujem povremeno razne tehnike veza, tkanja, prirodnog bojadisanja i sl.”, priča Nina.

Nina se bavi i graviranjem i rezanjem na CNC mašini.

“Pravim razne upotrebno-dekorativne proizvode od drveta i održavam radionice. Od knjigvezačkih proizvoda najpopularniji su foto-albumi sa personalizacijama za rođendane, krštenja, vjenčanja i slične događaje i slavlja, oslikani džepni notesi, takođe sa mogućnošču personalizacije i naravno skečbuci ili sveske sa specijalizovanim papirima za crtanje i/ili slikanje. Nudim pet različitih uveza sa bezbroj varijacija i svi uvezi su specifični po tome što su vidljivi i ne koriste ljepilo i tako sam uvez postaje i funkcionalni ali i estetski dio svake knjige”, kaže Nina.

Foto: N1

Nina i svaki svoj otpad svodi kaže na minimum. Sirovine koje koristi nisu štetne za planetu, pa tako pravi i sopstevni papir od otpada.

N1